Autor: Sara Stojčić
Jun mesec mi uvek vraća isti osećaj u želucu.
Ne radi se o ushićenju jer dolazi leto, želudac je dobro upamtio moje maturske dane. Mislim da maturanti imaju mnogo bitnijih stvari za razmišljanje na meniju u ovom periodu. Može se reći čak da je ovaj mesec maturantima najznačajniji mesec u godini.
Niš, u koji sam se preselila pre tri godine, ovih dana je prepun sređenih i uglađenih, mladih ljudi, koji traže lokaciju za neku dobru fotografiju.
Sećam se tih slatkih muka nakon što sam uspešno predala svoj maturski i krenula da tražim šta ću da obučem za matursko veče. Tu brigu sam negde i lakše pregurala od one šta ću uraditi na prijemnom ispitu, jer sam se odlučila da svoje školovanje nastavim na studijama.
U srednjoj školi sam zavolela psihologiju i maturski rad na kraju voljno radila iz te oblasti. Obzirom na to da potičem iz novinarske porodice, ljubav prema psihologiji podelila sam i prema novinarstvu. Gledajući tatu i deku celog života, videla sam sebe u njihovim cipelama i imala želju da nastavim započetu tradiciju.
Vrlo neodlučna, pustila sam da vreme donese odluku umesto mene. Obe oblasti sam pronašla na Filozofskom fakultetu u Nišu, samo je ostalo još početi sa spremanjem prijemnog ispita. Poznato je da prijemni ispit mladima priređuje veliki stres, a kako se period polaganja prijemnog ispita bliži, količina stresa raste.
Usmerite misli u svojoj glavi
U glavama mladih vrte se mnoga pitanja: “Kako doneti ispravnu odluku?”, “Ako napravim grešku, da li je moguće ispraviti je?”, “Kako da znam šta želim?”,… Da bih vam približila dileme sa kojima se mladi nose, kao i na koji način se oni nose sa stresom, razgovarala sam i sa maturantkinjama iz Zaječara, Mašom Cvetković i Anjom Kovačević, koje su pored spremanja ispita, odlučile da zajedno sa mnom podele svoje priče sa vama.
Jedna od čestih teorija obuhvata razmišljanje o tome da mladi sa tako malo godina ne mogu sa sigurnošću znati čime žele da se bave u životu. Maša i Anja, koje su puno vremena provele razmišljajući na ovu temu, se nisu složile sa ovom teorijom. Dodale su i kakvo razmisljanje imaju o greškama koje je moguće napraviti.
Maša: “Mislim da tinejdžeri mogu da donesu ispravnu odluku kada je biranje fakulteta i zanimanja u pitanju, ali isto tako mislim da nije velika stvar i ako se ispostavi da je odluka bila pogrešna.“
Anja: „Smatram da mladi mogu da donesu ispravnu odluku. Neki uz stručnu pomoć ili razne testove, a u slučaju da ipak nije to to, nikad nije kasno za preorijentisanje.“
Pored toga, ispričale su nam kako su se odlučile za željeni fakultet i kako su se informisale o njemu.
Maša: „Bilo me je strah da ne pogrešim u biranju, pa sam se zato informisala na različite načine. Nakon treće godine srednje škole i mog svakodnevnog menjanja želja, shvatila sam da je vreme da se bolje raspitam o mogućnostima i vidim šta mi najbolje leži. Drug mi je predložio da se posavetujem sa nekim stručnim licem i uputio me je kod psihologa koji se bavi profesionalnom orjentacijom mladih. Ta seansa mi je baš pomogla da samo školovanje percipiram na drugačiji način. Od pet ili šest izbora koje sam imala u tom trenutku, svela sam svoj izbor na dva, glumu i psihologiju. U međuvremenu sam počela da gledam neku seriju i videla sebe kroz glavnu glumicu, koja se bavi marketingom i tako opet promenila mišljenje. Na društvenim mrežama su mi kostantno izlazile dosadne reklame raznih fakulteta, ali mi je jedna bila upečatljiva. Bila je to neka anketa sa pitanjem „Šta je tvoj posao iz snova?“. Naravno da sam odmah poletela da je uradim i tada dobila baš odgovor koji sam i tražila: „Tvoj posao iz snova su marketing ili menadžment“. Shvatila sam to kao znak i odmah počela da se informišem na netu.“
Za razliku od Maše, Anja je od početka bila odlučnija.
Anja: “O fakultetima se informisem preko interneta (web stranica, instagram profila), a za dodatne informacije sam posetila fakultet kada su bila otvorena vrata.”
Šta vam može biti od pomoći?
Dakle, internet, društvene mreže, kao i razgovor sa stručnim licima, mogu vam biti od velike pomoći kada donosite ovakvu odluku. Takođe, poželjno je iskoristiti i sve pogodnosti koje većina fakulteta nudi kako bi olakšali mladima. Svaki fakultet radi na promovisanju svojih akreditacija pre prijemnih ispita, organizuje otvorena vrata i najvažnije, nudi pomoć oko pripreme prijemnih ispita.
Sa kakvim stresom se Maša i Anja suočavaju tokom spremanja prijemnog ispita?
Anja: “Iskreno, stres postoji, osecam neku dozu straha u kombinaciji sa pitanjima “Šta ako ne upadnem i razočaram i sebe i svoje?”, a sa druge strane ne bih volela ni da pauziram jer bih ispala iz rutine.”
Maša: “Stres, nervoza i neka vrsta neprijatnosti su, po mom mišljenju, neizostavni deo ovog procesa. Sama pomisao da moraš da odlučiš u kom će smeru od tog trenutka da ide tvoj život i više je nego stresna.”
Negativan uticaj stresa i napetosti
Iako se pozitivna trema i umerena napetost nekada pokazuju efikasnim i korisnim za povećanje motivacije, prekomeran stres može ostaviti ozbiljnije posledice. Stres u kombinaciji sa pritiskom okoline, ispunjavanjem tuđih očekivanja i strahom, mogu dovesti do pojave anksioznosti sa kojom se mladi danas sve češće bore, a mogu i uticati na slabiju primenu stečenog znanja ili u krajnjem slučaju, totalnu blokadu. Sve to na kraju može rezultirati negativnim rezultatima.
Šta vam je najpotrebnije u ovom periodu?
Maša: “Mislim da je nama u ovom periodu neohodno da imamo podršku, da budemo svesni toga da ne možemo da napravimo grešku, već samo korak napred i da iako nekad mislimo da smo pogrešili i „promašili život“, to ustvari nije tako, nego je samo drugi put kojim nas život vodi. Treba da budemo svesni i toga da alternativa uvek postoji. I to ne jedna, već mnogo njih.”
Preporuka
Preporuka roditeljima od strane psihologa najčešće je da se deci upućuje savet, a ne kritika. Razumevanje, podrška i razgovor, najdelotvornije mogu uticati na mlade u ovom periodu.
Dok se prisećam svojih potreba u tom periodu, rekla bih da sam imala sreće jer sam bila rasterećena okolnih pritisaka i u potpunosti bila podržana, čak i u svojoj neodlučnosti. Jedino što mi je falilo je razumevanja prema sebi od sebe same. Možda bih zato kao prvi savet izdvojila da ne pritiskate sebe. Pored ovog, izdvojila sam još neke savete koje sam pronašla i mogu vam biti od pomoći.
Saveti:
- Ne učite poslednji dan pred prijemni ispit, taj dan posvetite odmoru i dobro se naspavajte.
- Ukoliko vam je potreban razgovor, obratite se porodici, prijateljima ili nekom stručnom.
- Ubacite fizičku aktivnost u raspored pored učenja.
- Ukoliko vas uhvati panika dok radite test, napravite kratku pauzu, umirite se, pa onda nastavite.
- Na prijemni ispit ponesite vodu i nešto slatko.
- Pronađite alternativu.
- Ne žurite dok popunjavate test i radite na disanju.
Ja sam Sara, studentkinja treće godine na Filozofskom fakultetu u Nišu. Završila sam na departmanu za novinarstvo spremajući prijemni ispit iz psihologije. Moja prva pretraga na Guglu po upisu na fakultet bila je: “Šta je kolokvijum?”. Vremenom, nisam naučila samo šta je kolokvijum, već sam naučila i mnoge stvari o sebi.
Poruka od nas za kraj: Čovek ne samo da se uči dok je živ, nego i raste. Na pitanje “Šta ćete biti kad porastete?” ne morate uvek imati isti odgovor. Ja i dalje ne znam sa sigurnošću.
Podršku za rad Dečijeg centra, pružila je Rekonstrukcija Ženski fond.