Autor: Jasmina Mitić
Jutros sam se probudila sa jakom željom da nešto kažem. Stanje naše životne sredine postalo je previše ozbiljno da bismo ga ignorisali. Vreme je da se suočimo sa istinom i preduzmemo nešto!
To nešto tiče se okoline u kojoj umesto da živimo – mi preživljavamo. Tiče se vazduha koji nam je preko potreban, a koga se danas s razlogom plašimo. Tiče se vode koja je esencija života, a koja će po svemu sudeći postati dragulj zakopan u mulju i otrovima.
Kakva je ekološka slika Srbije?
Ekološka slika Srbije danas ima dve strane. Prva je izopačena i nalik šarenoj laži. U njoj vode ima u izobilju, sem što je, eto ponekad, malo mutna i gorka pod jezikom. Hrane nam ne manjka, pa smo odlučili da ni plodnu zemlju ne štedimo. Vazduh je posiveo i nabacio mučan miris od koga u grudima steže. Dok mi, i dalje, samo ćutimo.
Kroz decenije ratovanja i degradiranja čoveka kao ličnosti i razumnog bića, zanemarili smo prirodu koja nam je nesebično pružila sve svoje darove.
Druga strana je okrutna stvarnost, zbog koje gledamo kroz zamagljena stakala kaleidoskopa, pokušavajući da uz pomoć lepih boja i figura pobegnemo od istine. U njoj čiste vode i vazduha skoro da i nema, a priroda se polako gasi i preteći odmahuje prstom. Ali, teško je to primetiti kada preko očiju nosimo povez ljubičaste boje, koji kada je zavezan preko očiju sprečava da vidimo dalje od trivijalnih banalnosti svakodnevice.
Da li je trava u tuđem dvorištu zaista zelenija?
Od posledica zagađenja u Srbiji na godišnjem nivou umre oko 6.000 ljudi, a broj obelelih od astme i sličnih bolesti respiratornog tipa neprestano raste. Kao jedan od pokazatelja takvog stanja je Bor.
Bor i njegovi stanovnici su, u proteklih par godina, bili izloženi visokom procentu sumpor-dioksida u vazduhu. Po merenjima iz 2020. godine, u vazduhu je bilo zabeleženo 8,7 puta veće količine sumpor-dioksida od dozvoljene. Prozori se u ovom malom gradu, za vreme grejne sezone, retko otvaraju, deca obolevaju od raka, a mnogi hronični bolesnici gube bitku za život. Ali, koga se to tiče kada problem nije u našem “dvorištu”?
Volela bih da znam u kom trenutku smo odlučili da spuštamo pogled i zatvaramo usta na svaki pomen klimavih karika u društvu i šta nas je nateralo na to? Da li su nam važni samo oni problemi koji direktno utiču na nas, a za sve ostalo smo slepi i nemi? Nažalost, postali smo svedoci izopačenog sveta, u kome razum ne nadvladava pohlepu.
Da li ste znali, da u Valjevu, fabrika Krušik dnevno utroši 80 tona sirovog lignita, a sva isparenja negativnih čestica odlaze u troposferu? Dok nedaleko od Valjeva, investitori iz Kine, neumornon tragaju za visoko reaktivnim alkalnim metalom – litijumom, takozvanim Marvelovim Kriptonitom.
Da li jedna pobedonosna bitka označava kraj rata?
Protestima iz 2022. godine, sprečena je katastrofa orgomnih razmera, u kojoj bi da je projekat bio realizovan, uginulo mnoštvo životinja i životi ljudi, zbog visokokoncentrovanog isparenja arsena, olova. Život više ne bi bio moguć. Najplodnije zemljište u regionu postalo bi zamorče na čijem tlu bi se sprovodio jedan težak ekološki zločin, a reka Jadar bi žubororila u rečnom koritu i koktel otrovnih materija raznosila dalje u rečne slivove, koji bi svoj put nastavili preko Drine i Save, zagađujući ne samo Srbiju, već i druge zemlje Evrope.
Da li mislite da smo pobedili ovu bitku i da ona neće imati epilog u narednim godinama? Odgovor je NE! Ovo je samo još jedno zatišje pred buru.
Ko je neprijatelj sa kojim se vodi večita borba?
Volela bih da znam do kada ćemo našu zemlju braniti ljudskom ogradom koja izlazi na ulice, trpi udarce i bori se sa nepravodm? A bolje pitanje je da li ćemo je uopšte braniti? ili ćemo samo zažmuriti dok i poslednji atom snage ne iščezne.
Borba za zdravu ekološku sredinu je naša borba, ma koliko god mi pokušavali da dezertiramo, niko drugi neće voditi naše bitke umesto nas. Ne želim da vas pozovem na revoluciju, samo želim da danas zajedno otvorimo oči i da se malo dublje zagledamo u budućnost koja dolazi.
Ja čvrsto verujem da je naša planeta dovoljno bogata prirodnim resursima za egzistiranje trostruko više milijardi živih bića u odnosu na danas, ali skladnih živih bića. Na kraju, zašto mi ne bismo bili ti koji će napraviti promenu i učiniti da priroda ne klone toliko brzo u borbi sa trenutno njenim najgorim neprijateljem – čovekom?
Podršku za rad Dečijeg centra, pružila je Rekonstrukcija Ženski Fond.